Ukopani balansirani senzori sa cevima pod pritiskom

Uobičajena instalacija sistema sa ukopanim senzorskim cevima za detekciju razlike pritisaka

Kategorija:

Opis

Sistemi perimetrije sa ukopanim, izbalansiranim linijama senzora pritiska su pasivni sistemi koji detektuju vibracije tla niskih frekvencija (NF), kao i pritisak na zemljište iznad njih. Te talase NF i silu pritiska obično izaziva provalnik ili vozilo koje prelazi preko podzemno instaliranog detektorskog polja sa navedenom vrstom senzora.

Princip rada

Ova tehnologija je zasnovana na detekciji razlike u pritisku. Senzori pritiska se sastoje od dve ili više fleksibilnih cevi (izrađenih od mekanih materijala), ukopanih duž perimetra i napunjenih posebnom tečnošću, i od sistema za regulaciju i upravljanje razlikom u pritisku među njima, u čiji sastav ulazi i sistemski analizator (smešten u „security centru“) koji se povezuje kablom za komunikaciju. Pokušaj da se zaštićeno područje pređe, stvara razliku u pritisku koji se formira između senzorskih cevi, a koja se potom detektuje u sistemu.

Znači, kada provalnik prolazi preko podzemne zone detekcije, tlo se neznatno sabija pod njegovom težinom. To stvara malu razliku u pritisku između dve ukopane senzorske cevi, koja se detektuje i obrađuje u jedinici za detekciju pritiska, na koju su obe cevi povezane. Navedena jedinica je u stvari elektromehanički pretvarač, koji detektovanu razliku pritiska između dve cevi pretvara u električni napon, proporcionalan detektovanoj razlici pritisaka. Ako razlika u pritisku između dve senzorske cevi pređe neki unapred definisani prag, generisani naponski signal će adekvatno porasti po amplitudi, što će analizator sistema da detektuje i pokrenuće alarmni signal.

Primena

Područje detekcije se stvara polaganjem paralelnih senzorskih cevi na razmaku od oko 1 metar. U zavisnosti od prirode i sastava tla, ovakav sistem za zaštitu perimetra će davati podzemnu zonu detekcije od oko 3 metra širine i do 90 metara dužine. Dubina na koju se polažu senzorske cevi zavisi od sastava medijuma u koji se one postavljaju. Naravno, kada su u pitanju zemlja ili pesak, dubina ukopavanja od 25 cm sasvim je dovoljno za pouzdan rad sistema.

Međutim, prekrivanje asfaltom zahteva da se senzorske cevi postave mnogo pliće, na dubinu od 10 do najviše 20 cm. Ako se pak radi o betonskoj površini, senzorske cevi treba postaviti odmah ispod betonske baze. Instraliranje sistema ispod betona će svakako smanjiti osetljivost, možda čak i do nivoa kada će samo moći da se detektuje saobraćaj motornih vozila, ali ne i prolazak provalnika – pešaka.

Sa druge strane, ovakav sistem ima visok nivo imuniteta na uobičajene smetnje okoline i vremenske uslove. Ipak, u područjima sa jakim mećavama (i/ili peščanim olujama) mogući su problemi sa pravilnom detekcijom u sistemu, a u zavisnosti od dubine i sastava snega i peska.

Prednosti

Sistem je veoma otporan na smetnje okoline i vremenske uslove.

Slabosti

Kod ovakvih perimetarskih sistema, obližnje drveće, ograde, bandere sa svetlosnom rasvetom ili telefonskim kablovima, mogu izazvati neželjene alarme jer se pomeraju na jakom vetru. Takođe, za rad ovakvih sistema zahteva se dovođenje napajanja do samog podzemnog polja detekcije.

Potencijalni uzroci neželjenih alarma

Nepravilna instalacija ili nedovoljno stručna kalibracija mogu dovesti do pozadinskih aktivnosti, koje se onda mogu protumačiti kao provala. Takođe, blizina gušćeg saobraćaja ili pojava seizmičkih aktivnosti mogu izazvati neželjene alarme.

Uobičajeni načini za prevazilaženje zaštite

Jednostavnim izbegavanjem područja podzemne detekcije ili premošćavanje tog polja daskama pažljivo postavljenim preko njega, može se izbeći detekcija provale.