Osim tehnologije senzora kojima se u ovom dokumentu bavimo, postoje dostupni i raznovrsni sistemi praćenja ili centralni računar kontrole. Iako je svaki sistem jedinstven po broju i raznovrsnosti ponuđenih opcija, svi sistemi imaju osnovnu funkciju objave alarma, učitavanja detalja alarma, prikazivanje lokacije alarma u jednostavnom i razumljivom formatu za osoblje. Centralni računar kontrole u većini od ovih sistema konfigurisan je na personalnim računarima sa Microsoft Windows operativnim sistemima. Oni mogu da rade kao samostalni sistemi ili u konfiguraciji klijent-server. Većina ovih sistema radi sa zaštićenim softverom koji obezbeđuje proizvođač.

Procena alarma

Alarmni sistemi za praćenje omogućavaju i vizuelnu i auditivnu indikaciju alarma. Podaci o alarmu se obično prikazuju kao simboli koji prekrivaju mapu mesta koje se nadzire. Većina sistema nudi višestruke nivoe (stepenovane) prekrivenih mapa koje mogu pomoći bezbednosnom osoblju da preciziraju lokaciju provale. Vizualni alarm može varirati u skladu sa prirodom alarma, koliko je hitan, koji pojedini senzori ili slojevi su pokrenuti, u kojoj sekvenci ili koja je lokacija mogućeg upada (na primer, područja visokog prioriteta nasuprot niskom prioritetu, neželjeni alarmi nasuprot pravoj provali). U većini sistema bezbednosti, kombinuje se nekoliko takvih mogućnosti da bi opremili osoblje sa sveobuhvatnom slikom situacije alarma. Mnogi sistemi nude CCTV nadzor koji automatski omogućuje osoblju da ima uvid u situaciju u realnom vremenu i automatsko snimanje aktivnosti upada.

Integracija senzora

Iz perspektive tehnologije, integracija senzora u bezbednosno praćenje visokog nivoa ili bezbednosni upravljački sistem relativno je laka. Obično većina sistema senzora poseduje izlazne kontakte, jedan za svaku zonu, i može imati dodatne kontakte ili prekidače za indikaciju smetnji u kućištu na polju detekcije.

Većina nadzornih sistema takođe daje sredstva za konstantan nadzor kontinuiteta povezanosti sa svakim uređajem, koji daje indikaciju ako dođe do prekida ili zaobilaženja strujnog kola. Različiti, ali komplementarni tipovi senzora se često integrišu sa ciljem smanjenja vrednosti neželjenih alarma i povećanja verovatnoće detekcije upada. T

i različiti senzori se mogu spojiti instaliranjem logičkog 'AND' ('I') kola. Sistem tada traži više senzora da bi ukazao na uslove za pokretanje alarma pre nego što jedinica na polju pošalje indikaciju za alarm.

Korišćenjem logičkog 'I' kola moguće je smanjiti neželjene alarme, ali takođe i verovatnoću detekcije, jer su sada potrebna dva ili više senzora da bi detektovali uslove za alarm, pre samog pokretanja alarma za provalu.

Korišćenje logičkog 'ILI' kola imaće suprotan efekat - povećavanjem mogućnosti za neželjene alarme povećaće se i POD (verovatnoća detekcije) i vreme odgovora. Sveukupan POD sistema biće određen POD-om najslabijeg uređaja. Još jedan nedostatak ovakvog pristupa jeste taj da je potrebno nekoliko sekundi da se pozove svaki pojedini senzor na perimetru da bi se videlo da li je to stvarno alarmno stanje, dok za to vreme provalnik može da se popne preko ograde i pobegne pre nego što CCTV kamere uopšte dobiju šansu da verifikuju provalu.

Poslednja generacija sistema za detekciju sa optičkim vlaknima mnogo je naprednija, jer nudi mnogo bolju selekciju i kontrolu neželjenih alarma. Izlazne vrednosti alarma koje dobija sistem bezbednosnog upravljanja sadrži i predstavlja mnogo više informacija nego prost kontakt releja "alarm / ne-alarm".

Poslednja generacija sistema za detekciju sa optičkim vlaknima može poslati informacije kao što su lokacija provale, tip provale (penjanje, sečenje, podizanje mreže ograde, neželjeni alarm okruženja) i softver kojim se komanduje direktno radi aktiviranja i kontrolisanja CCTV sistema, uređaja SCADA i Modbus sve u realnom vremenu.

Komunikacija

Komunikacija između kontrolnog kompjutera i elemenata u polju (senzora, i procesora) tradicionalno koriste standardne protokole telekomunikacija kao što su RS-485, RS-422, RS-232. Digitalna frekvencijska modulacija (FSK-Frequency Shift Keying) i DTMF dekoder (Dual Tone Multi Frequency), iako neki proizvođači koriste vlastite zaštićene komunikacijske protokole što može ozbiljno ograničiti mogućnosti nadogradnje i dodataka u budućnosti.

Da bi se smanjio broj zadataka koje centralni kompjuter treba da obavlja, neki sistemi imaju jedinicu za predprocesiranje podataka smešten između centralnog kompjutera i polja obrađenih elemenata, oslobađajući time centralni kompjuter te prve obrade podataka. Na žalost, ukupnoj kompleksnosti sistema to dodaje još jedan sloj i dodatne tačke mogućih grešaka. Novije generacije su mnogo jednostavnije, brže, i mnogo naprednije.

Standardni protokoli računarskih komunikacija kao što su TCP/IP omogućavaju dvosmernu komunikaciju velikih brzina na velikim udaljenostima korišćenjem spremnih, dostupnih i proverenih mrežnih topologija kao što su širokopojasne mreže (WAN), lokalne računarske mreže (LAN), Internet i Wi-Fi. Ali treba biti oprezan, jer, iako Wi-Fi mreže mogu rešiti neke izazove, one su mnogo rizičnije za razmeštanje, upotrebu i održavanje nego umrežavanje pomoću ojačanih kablova. Wi-Fi sistemi su ranjivi na ometanja i smetnje i zato nikada ne treba da budu jedini komunikacioni link - potrebno je uvek imati rezervni link. Wi-Fi može takođe stvoriti probleme ako se koristi u okruženjima kao što su aerodromi jer može doći do mešanja sa ILS sistemima za sletanje aviona, i obrnuto, na naš sistem može uticati obližnji radar ili radio signal, zgrade, a u naseljenim mestima drugi Wi-Fi signali ili sistemi bežičnih telefona.

Napajanje

Bez obzira koliko je dobro dizajnirano i instalirano rešenje, praktično svi perimetarski sistemi za detekciju upada ranjivi su na gubitak struje. Potencijalni provalnici, koji su svesni te ranjivosti sistema, mogli bi da pokušaju da preseku dovod struje, ako ne mogu drugačije da savladaju sistem. Zato je od ključne važnosti da svi elementi perimetarskog sistema za detekciju upada imaju rezervnu strategiju napajanja strujom (kao što je UPS, baterije, ili spreman generator), koja treba da je ugrađen u dizajn i rad sistema, radi garantovanog neprekinutog rada senzora perimetra, izveštavanja o alarmima, procenu situacije i odgovor bezbednosnog osoblja.

Rezervno napajanje ne zahtevaju samo komponente sistema PIDS u polju detekcije, već i upravljački sistem bezbednosti, uređaji za komunikaciju koje upotrebaljava osoblje, kao što su telefoni, radio, CCTV i DVR. Potrebno je da svaki aspekt i element mehanizma odgovora obezbeđenja ima dostupno rezervno napajanje strujom.

Troškovi

Pravi troškovi za perimetarski sistem za detekciju provale često je veoma lako potceniti. Proizvođači senzora obično navode samo troškove po metru sistema, a taj iznos je obično samo za hardver i tu se ne uključuju troškovi instalacije, obuka, održavanje, niti bilo kakva infrastruktura koja obezbeđuje napajanje struje do polja detekcije, do nosača na ogradi, za upravljački sistem bezbednosti.

Proizvođači imaju tendenciju da potcenjuju troškove koji su uključeni u konkretnu instalaciju i proviziju za to, navodeći često najpovoljniji scenario. Za osnovu poređenja troškova sistema uvek je važno koristiti realne cene instaliranog uređaja. Niske početne cene nabavke hardvera za perimetarski sistem mogu uveliko nadmašiti visoki troškovi za infrastrukturu koja obezbeđuje dovod struje i komunikacije. Nije neobično da troškovi za infrastrukturu i instalaciju čak četiri ili pet puta premaše troškove hardvera sistema PIDS.

Troškovi održavanja sistema

Potrebno je takođe uzeti u obzir troškove redovnog održavanja, jer to ima veliku važnost za dug život sistema. Pitanja koja nam se pri tome nameću su sledeća:

  • Koliki je vremenski razmak između greške (MTBF) sveukupnog sistema (a ne samo njegovih pojedinih delova ili komponenti)?
  • Koliko je dug period garancije?
  • Koliki je očekivan život sistema?
  • Da li postoji program za produženje garancije?
  • Šta pokriva program za produženje garancije?
  • Lokalna podrška - koje je vreme odgovora ukoliko imamo problema?
Tipičan proces provalnog alarma