Delovi perimetarskog sistema

Od čega se sastoji sistem perimetarske zaštite?

Dizajniranje delotvornog i pouzdanog perimetarskog sistema sigurnosti na otvorenom retko kada može biti samo vežba.

U obzir treba uzeti mnogo elemenata: utvrđivanje rizika specifičnih za to mesto, očekivanja klijenata, nadgledanje, raspoloživi mehanizmi odgovora na provalu, i najvažnije, investiciju naručioca sistema.

Svaka pojedinačna instalacija ima svoje jedinstvene karakteristike i zahteve za perimetarsku zaštitu na otvorenom, ipak svi slede osnovna pravila zaštite poznate pod nazivom '5D' (Define - definisanje, Deter - odvraćanje, Detect - opaziti, Delay - odlaganje i Detain - zadržavanje, hapšenje).

Delotvoran perimetarski sistem sigurnosti dosledno će sprečiti provalnike da stignu do cilja neprimećeni unutar obezbeđenog kruga.

Ključ perimetarske bezbednosti je u upotrebi višeslojnog pristupa. Što više slojeva provalnik mora da prođe da bi stigao do svog cilja, toliko mora da bude odlučniji, tako da je verovatnoća da će biti primećen veća, a samim tim je to mesto sigurnije. Korišćenjem holističkog pristupa pri obezbeđivanju mesta, svaka od pojedinačnih komponenti odnosno slojeva, koje čine rešenje konačne detekcije provale, treba da se dopuni, radeći zajednički na zaštiti od poznatih i pretpostavljenih pretnji. Na tržištu ne postoji pojedinačna ili jedna vrsta tehnologije koja sama za sebe može obavljati perimetarsko obezbeđenje. CCTV kamere, visoka ograda sa senzorima na nosačima na vrhu ograde i za otvoren prostor, kao i mehanizam odgovora - svaki od njih igra posebnu ulogu u postizanju konačnog cilja. Najslabija tačka u bilo kom od ovih slojeva predstavljaće i konačan nivo sigurnosti koju dostavljate klijentu. Zbog toga dizajniranje perimetarskog sistema sigurnosti zahteva pažljivo planiranje i dobro poznavanje mesta i njegovih specifičnosti, pažljiv odabir pojedinačnih elemenata bezbednosti i poznavanje uloge koju svaki od pojedinačnih slojeva ima u ukupnom obezbeđenju mesta.

Nužno je prilagoditi dizajniranje sistema profilu mesta, a svako mesto obezbeđenja je specifično za sebe. Naravno, što je više slojeva i što je veća verovatnoća detekcije, to obezbeđivanje postaje skuplje! Na brojnim tačkama u fazi dizajniranja naići ćete na mnoge nedostatke koji su obično povezani sa cenom ili performansama.

Planiranje perimetarskog sistema

Ključni elemenat faze planiranja jeste usklađivanje sa očekivanjima klijenta. Veoma često se dešava da naručilac pročita sve reklamne materijale prodavaca i odlučuje da mu je od specijalnih opcija potreban sistem sa 100% POD-a (verovatnoće detekcije) sa nivoom neželjenih alarma na nuli, i sve to po najnižoj mogućoj ceni! Klijenti gledaju na televiziji filmove u kojima prikazuju fotografije sa CCTV pri slabom osvetljenju kako se magično uvećavaju i omogućavaju identifikaciju tetovaže... na provalniku udaljenom dva kilometra i nekako veruju da je to moguće postići sa kamerom od 90$. Svi znamo da je realnost sasvim drugačija, ali naručilac često toga nije svestan! Zato se pobrinite da očekivanja vašeg klijenta budu realna i obezbedite potpisanu saglasnost o prihvatanju kriterijuma pre nego išta počnete da instalirate. Nažalost, često se dešava da na mestu, koje treba da obezbedite, očekujete srednji nivo rizika, ali onda naiđete na drugačiju situaciju koja od vašeg sigurnosnog sistema srednjeg nivoa zahteva performanse na zatvorskom nivou. To se uglavnom dešava u fazi puštanja u rad, a ne u fazi dizajniranja, i to je veoma skupa greška za integratora.

Sledeće područje koje se predviđa u fazi planiranja su mehanizmi odgovora i procedure kad dođe do provale i oglašavanja alarma. Da li je obezbeđenje na svom mestu, ili će sistem biti nadgledan, a osoblje davati odgovor na daljinu? Da li postoje dokumentovane procedure koje to pokrivaju? Na tržištu ne postoji nijedna tehnologija koja je nepobediva ili nepogrešiva. Treba da imamo u vidu to da CCTV kamere, senzori za otvoren prostor i sitemi praćenja, ograde, senzori pokreta i drugi senzori - svaki pojedinačno, su deo slojevitog rešenja perimetarskog obezbeđenja i treba ih kombinovati da bi dali najdelotvorniji rezultat.

Profil obezbeđenog mesta i procena rizika

Prvi korak je pravljenje profila rizika na mestu koje treba obezbeđivati - odnosno definisanje objekta koji treba da štitite. Na primer, da li je to krug oko nekog magacina ili farmaceutska fabrika? Da li tu ili u blizini perimetra postoje zgrade (koje su potencijalna mesta za sakrivanje)? Da li je teren područja otvoren i ravan ili neravan? Da li je izložen ekstremnim vremenskim prilikama kao što su jaki vetrovi ili mećave? Zatim, tip profila najverovatnijeg provalnika može se predvideti i mora uzeti u obzir - agresivni vandali, sitni lopovi, prolaznik koji samo prolazi tim putem, ili profesionalni visoko obučeni provalnici? Zatim, treba proceniti "privlačnost" ili potencijalne mete koje se nalaze unutar mesta obezbeđenja - da li postoje stvari velike vrednosti na mestu obezbeđenja, i da li je moguće da zgrade ili radnici budu meta?

Čak i senzori, najbolji koje danas možete naći, daće manje od optimalnih performansi ako ne budu dobro smešteni i inkorporirani da bi pokrili specifične zahteve mesta obezbeđenja (na primer, mikrotalasni senzori korišćeni na neravnom terenu). Uloga svakog perimetarskog sistema sigurnosti (odnosno perimetarske ograde, perimetarski sistem detekcije provala i mehanizmi odgovora) jeste da deluje kao prva linija zaštite definišući granice obezbeđenog mesta i obezbeđujući rano upozoravanje pokušaja provale kao i odvraćanje, detekcija, dokumentovanje i zadržavanje bilo kakve provale. Ostali slojevi koji čine sastavne delove rešenja koriste se dalje za verifikaciju i praćenje provalnika u momentu kad već naruši prostor perimetra.

Sistem integrator igra ključnu ulogu u proceni rizika - dajući pregled celog mesta obezbeđenja i kreirajući holistički plan obezbeđenja, uprkos pokušajima, a često i pritiscima od strane naručioca da se ova faza izbegne i preskoči. Pristup mestu mora biti takav da razmatra sve ranjive tačke i rizike obezbeđenog mesta i precizno proračuna i primeni tehnologiju radi obezbeđivanja najboljeg nivoa detekcije i zaštite koja je prihvatljiva za naručioca. To je pristup sveukupnog rešenja.

Budžet i investicije

Pravu vrednost rešenja detekcije upada veoma je lako potceniti. Proizvođači senzora i CCTV često navode cene po metru ili po stopi za ceo sistem, ili po kameri, a ta cena je tipična samo za hardver i ne uključuje troškove instaliranja, ne uključuje nikakav ljudski rad ili infrastrukturu koja je potrebna da se obezbedi struja do polja elemenata (senzora i kontrolera). U troškove nisu uključene ni linije za komunikaciju do polja elemenata, do bandera odnosno nosača, niti sistemi upravljanja bezbednošću, ni obuka niti tekuće održavanje.

Dobavljači imaju tendenciju da ublaže troškove aktuelne instalacije i puštanja u rad, često navode primer najpovoljnijeg i najboljeg slučaja. Zato je važno uvek koristiti realne "cene sveukupne instalacije" kao osnovu za poređenje sistema i tehnologija. Često se dešava da privlačna niska cena hardvera perimetarskog sistema detekcije provala bude daleko nadmašen visokim troškovima nabavke opreme za napajanje i podršku. Troškovi nabavke takve infrastrukture recimo na aerodromu - gde prosto ne možete sakriti kablove - mogu često biti nekoliko puta veći od samog sistema za detekciju, što čini konačno instalirano rešenje veoma skupim.

Za svaki perimetarski sistem detekcije upada važni su pouzdanost i poverenje ponuđenog rešenja. Pouzdanost u sistem je ključna, jer bezbednosno osoblje mora da bude sigurno da je alarm aktiviran zbog provale, a ne prosto zbog nekog nevažnog događaja, i da sistem može brzo da dovede tim zadužen za odgovor do mesta provale. Poverenje je takođe fundamentalno. Zato tražite sisteme sa malim brojem komponenti i visokim brojem MTBF (vreme između hardverskih grešaka). Zapamtite: što više komponenti imate u sistemu, više je tačaka za greške i potencijalnih zastoja u radu.

Elementi perimetarskog sistema

Ograda

Perimetarska ograda ne određuje samo granice mesta koje je obezbeđeno već omogućava odbijanje i zadržavanje onih koji pokušavaju da uđu nelegalno. Ograda mora da bude popravljena i u dobrom stanju, da ima adekvatno osvetljenje i uklonjenu vegetaciju sa obe strane radi jasnog posmatranja.

Uvek treba ukloniti veliko drveće čije grane se nadvijaju nad ogradom, da ne bi predstavljale potencijalnu mogućnost za penjanje. Osim toga, ograda treba da obezbedi dovoljno zadržavanje odnosno usporavanje penjanja provalnika da bi omogućila sistemu za detektovanje upada da dobije dovoljno vremena za aktivaciju i pozicioniranje CCTV kamere radi vizuelnog verifikovanja aktivnosti provale.

Da li je ograda pogodna za takvu primenu i za potencijalne ili očekivane rizike, i da li će obezbediti dovoljno zadržavanje i usporavanje provalnika? Ako su divlji tinejdžeri i prolaznici glavna pretnja, onda će žičana ograda sa bodljikavom žicom na vrhu biti dovoljna. Ali ako očekujete iskusnog, veštog i bolje opremljenog lopova, onda ćete želeti da razmislite o ogradi od žilet-žice sa završetkom protiv penjanja u zatvorskom stilu. Što je viša ograda teže je popeti se preko nje. Tipična ograda od 2 m visine koristi se za primenu niske bezbednosti, od 3 m za srednji nivo bezbednosti i 7 m za visok nivo bezbednosti kao što je po zatvorima.

Budite svesni da čvrsti zid - privlačan koliko i zvučan - može predstavljati prikrivenu šansu za provalnika. Budući da žičana, deblja ili tanja ograda dozvoljava neometano posmatranje provalnika, ograda sama po sebi može da ga zadrži. Bez obzira na tip odabrane ograde, ona mora redovno da se pregledava i održava, da bi i dalje imala osobinu zadržavanja, zato i troškovi održavanja moraju da uđu u planski obračun. Nema potrebe trošiti više novca na ogradu nego što je to nužno, ali obrnuto, ograda mora, u najmanju ruku, odgovarati proračunatom riziku bezbednosti.

Osvetljenje

Efektivna perimetarska zaštita počinje sa dobrom ogradom i adekvatnim osvetljenjem. U svom najjednostavnijem obliku, CCTV povezane sa osvetljenjem koje reaguje na pokrete može biti korisno i jeftino zadržavanje lopova koji imaju skrivene namere, jer omogućavaju poboljšan nadzor i nadgledanje sumnjivih aktivnosti, ali odlučniji kriminalac ovime neće biti ni malo zastrašen. Odatle tolika potreba za slojevitim sistemom bezbednosti u kojem osvetljenje predstavlja integralni deo.

Perimetarski sistem detekcije upada

Perimetarski sistem detekcije provala (PIDS) instaliran na ograde omogućuje prvo upozorenje provale, time što omogućava detekciju svake aktivnosti penjanja na ograde i locira mesto pokušaja ulaska u svim vremenskim uslovima.

Ta se informacija dalje prosleđuje do CCTV sistema koji aktivira specifične kamere, omogućavajući vizuelnu verifikaciju i praćenje provalnika ukoliko je angažovana video analitika. Postoje brojni sistemi i tehnologije dostupne za detektovanje provalnika koji se penje na ogradu, ali ipak svako mesto uopšteno ima svoje specifične zahteve po tom pitanju.

Pri vrednovanju senzora za perimetarsku detekciju upada, postoje najmanje tri ključne osobine performansi koje treba razmotriti: verovatnoća detekcije (POD); količina neželjenih alarma (NAR); i ranjivost (odnosno tipične mere korišćene da se pobedi ili zaobiđe detekcija od strane senzora). U idealnom svetu, savršeni perimetarski sistem detekcije provala (PIDS) će istovremeno očitavati nulti NAR, 100% POD i biće nepobediv.

Verovatnoća detekcije (POD) obezbeđuje sposobnost sistema da detektuje upad unutar zaštićenog područja. Verovatnoća detekcije ne zavisi samo od osobina pojedinačnog senzora, već i od okoline, od kvaliteta same ograde, metode instaliranog senzora i njegovog podešavanja, i predviđenog ponašanja provalnika.

Svaka POD vrednost koju navodite biće uslovna i jedinstvena za svako mesto i instalaciju - uprkos tvrdnjama od strane nekih proizvođača. Na primer, senzor može imati sasvim visok nivo POD za pretnju niskog nivoa, kao što su razuzdani tinejdžeri ili protestant koji ima malo znanja o sistemu, nasuprot mnogo sofisticiranijoj pretnji od strane profesionalnog lopova ili osobe za specijalne operacije za koga će taj POD biti sasvim sigurno nizak.

Nesumnjivo je da doslovno svaku tehnologiju na tržištu mogu pobediti iskusni ljudi; odatle je i nužna potreba za slojevitim rešenjem višestrukih tehnologija na mestima visokog rizika. Zajedno sa verovatnoćom detekcije, morate obratiti pažnju i na broj neželjenih alarma (NAR).

Neželjeni alarm se definiše kao alarm koji senzora ne može da primeni na pokušaj upada. To je prvenstveno uzrokovano vremenskim uslovima, a to uključuje životinje, vetar, kišu i dr. Tipično POD i NAR jedan drugog uslovljavaju - ako podesite sistem da bude osetljiviji (viši nivo POD), onda ćete primetiti povećanje broja neželjenih alarma.

Obrnuto, ako želite manji broj neželjenih alarma, onda morate žrtvovati nešto osetljivosti i podesiti POD na niži nivo. Ipak, poslednjih godina na tržištu su se pojavili neki izuzeci ovom pravilu - sistemi u kojima se koriste analiza signalnih potpisa ili veštačka inteligencija za obradu alarma sa visokim procentom selekcije, za razliku od jednostavnijih i tradicionalnijih metoda po principu postavljenog praga.

Pažljivim podudaranjem jedinstvenih uzoraka i karakteristika alarmnih signala provale, osetljivost sistema može biti povećana (korisniji je viši nivo POD) bez povećanog neželjenog alarma. Signalna selekcija i način na koji se analiziraju informacije koje senzori prikupljaju, pretrpeli su velike promene i mnogo su napredovali poslednjih godina.

To je moguće samo zahvaljujući velikoj količini informacija koje senzori sa višestrukim parametrima raspoznavaju, a koju može da sakupi samo novija i mnogo pametnija tehnologija, kao što su interferometrijski senzori sa optičkim kablovima, i snagom obrade koju omogućavaju višestruki CPU u centralno instaliranim kontrolerima, a koji opet pokreću softver za raspoznavanje otiska signala i za prepoznavanja uzorka.

Taj nivo obrade podataka uglavnom nije moguć u arhitekturi distribuirane obrade, odnosno, sa brojnim kontrolerima senzora sa svojim mikroprocesorima instaliranim na raznim mestima u polju detekcije. Potrebna kompjuterska obrada podataka je mnogo intenzivnija nego što su mogućnosti tih mikroprocesora senzora raspoređenih u polju detekcije.

Ovaj napredak u tehnologiji prvobitno je bio namenjen vojnoj upotrebi, ali je pronašao način da uđe na područje bezbednosti tamo gde je moguće jasno selektovati "prave" događaje od pozadinskih smetnji. Ova sposobnost dozvoljava sistemu detekcije da bude podešen do krajnjih granica osetljivosti na upad (visoka verovatnoća detekcije) bez stvaranja dodatnih neželjenih alarma (nizak nivo broja neželjenih alarma). On smanjuje na minimum efekte vetra, kiše, oluja, vazdušnog saobraćaja i munja, zadržavajući pri tome potreban visok nivo osetljivosti i detekciju upada.

Novija PIDS tehnologija meri razdaljinu odnosno vrši lociranje, što znači da ne samo što identifikuje zonu u kojoj se provala događa (koja može da bude duga i nekoliko stotina metara), nego i daje preciznu lokaciju upada u rasponu od nekoliko metara. To je posebno korisno pri verifikovanju upada pomoću CCTV.

Takođe je potrebno obratiti pažnju na to koji i kakav hardver instalirate na mestu obezbeđenja. Dok svaka komponenta hardvera može pružati zaseban nivo poverenja ili MTBF (dužina perioda između hardverskih grešaka) od, na primer, 10 000 sati, kada kombinujete mnogo elemenata hardvera u sistemu, MTBF "celog sistema" biće značajnije manji zahvaljujući većem broju komponenti i greškama na mnogim tačkama.

Obrnuto, ako izaberete sistem u kojem se na jednom mestu, odnosno u jednoj jedinici nalazi sva elektronika radi poboljšane pouzdanosti, onda morate da osigurate i dovoljnu ugrađenu redundanciju (ojačavanje ili dupliciranje kritičnih komponenti) da biste sistemske greške smanjili na minimum.

Nadzor i praćenje na otvorenom

Sledeći sloj odbrane podrazumeva detekciju i praćenje provalnika kad uđe ili probije perimetarsku ogradu. To se može obavljati raznom tehnologijom, a najčešće pomoću PTZ CCTV kamera, što takođe može uključivati sisteme mikrotalasnih radara na zemlji, i sličnu tehnologiju za otvoren prostor. Dok su CCTV kamere sa video detekcijom pokreta (VMD) ili video analitikom odlične za vizuelno posmatranje, potvrdu i forenzičku evidenciju, njihove performanse u sistemima za detekciju provala ipak nisu doživele da ih proizvođači iznesu u reklamnoj kampanji.

Ipak, ono u čemu su CCTV kamere sa video analitikom dobre, jeste njihova sposobnost da automatski identifikuju, prate i snimaju provalnike dok se kreću od ograde ka ostalim delovima zaštićenog područja, a da pri tome operater ne mora stalno da prati monitor i podešava kameru. Povezani sa digitalnim videorekorderom (DVR), CCTV sistemi takođe omogućavaju forenzičko video dokumetovanje događaja provale i samog provalnika.

Kao deo slojevitog rešenja, kad je detektovan provalnik koji se penje uz ogradu, uključuje se alarm od strane PIDS sistema ugrađenog na ogradi, zajedno sa lociranjem provale. Informacija o lokaciji se automatski prenosi u realno vreme do CCTV kontrolnog sistema u formatu 'selektovane kamere' (ili kamera) i 'podešenog vidokruga'. Kamera ga zatim obeležava i daje vizuelnu verifikaciju provale i lokaciju, zatim od tog momenta dalje prati provalnika.

Radar na tlu je takođe dobar za praćenje otvorenog terena i obično deluje zajedno sa kamerama - radarska jedinica obezbeđuje lokaciju i poziciju provalnika, a kamera obezbeđuje vizuelnu verifikaciju.

Slično tome, mikrotalasni detektori mogu se koristiti za posmatranje kretanja provalnika na obezbeđenom mestu. Ali treba imati na umu da obe ove tehnologije traže čistu liniju pogleda, pa vozila, žbunje, drveće i rupe na tlu mogu predstavljati mesta za sakrivanje.

Najveći problem rešenja za otvoren prostor, ako se koriste kao jedini sistem za detekciju, predstavlja kretanje ili bilo kakav saobraćaj unutar obezbeđenog prostora, kao što su automobili, kamioni, avioni i drugo. Oni mogu dovesti do lažnog registrovanja kretanja, takođe i na primer sitne krhotine koje nosi vetar, životinje i slično. To je razlog što i ovaj problem treba da bude deo slojevitog rešenja.

Integrisanje elemenata

Sistem upravljanja informacijama fizičkog obezbeđenja (PSIM) povezuje mnoštvo postojećih sigurnosnih i bezbednosnih sitema jednog prostora u jedan interface koji automatizuje upozorenja i koordinira delovanje među sistemima (kao što je informacija sa detektora na mestu događaja, detektora na ogradi, CCTV i/ili radara na zemlji).

Sve ove informacije alarma se analiziraju i određuje se prioritet radi momentalnog identifikovanja situacija koje se prepoznaju kao upad i zahtevaju hitnu intervenciju. Sa pojavom sofvera za upravljanje alarmima putem mobilnih uređaja sa Android operativnim sistemom, moguće je uživo prenositi detaljne informacije o provali vašim mobilnim bezbednosnim snagama na mestu događaja.

Cilj sveobuhvatnog bezbednosnog rešenja kao što je ovo jeste postaviti prioritete i omogućiti upozoravanje o prekinutom perimetru, vizuelno verifikovati upad, pratiti kretanje provalnika kad uđe unutar obezbeđenog područja i zadržavati ih dovoljno dugo do odgovarajućeg odogovora bezbednosnog osoblja/snaga - sve to pre nego što provalnik dođe do cilja ili postigne svoj cilj. PSIM može dati kompletnu sliku bezbednosnog incidenta, obavestiti snage za odgovor o kompletnoj situaciji i dati odgovor na najefikasniji način.

Mehanizam odgovora

Konačno, bezbednosni sistem je onoliko jak koliko i njegova najslabija karika. Pametni provalnici retko pobeđuju prave sisteme za detekciju provale. Umesto toga, da bi izbegli da budu uhvaćeni, oni se oslanjaju na slabe procedure i mehanizme odgovora na alarm - na ljudski faktor. Taj ljudski faktor - mehanizmi i procedure odgovora koji sledi provali adekvatno obučenog osoblja obezbeđenja - to je ključ bezbednosti nekog mesta.

U nekim slučajevima, nedovoljno obučenom osoblju nije uvek sasvim jasno šta bi trebalo da urade u trenutku kad se oglasi alarm.

Neki klijenti pogrešno gledaju na tehnologiju detekcije provala kao na alternativnu štednju misleći da uopšte ne moraju da zapošljavaju osoblje! Mehanizam odogovora za vojne svrhe biće sasvim drugačiji od civilnog sistema. Civilna instalacija ne mora uvek da ima tako jasan mehanizam odgovora ili lanac komande - to mora biti ugrađeno u procenu mesta.

Bez obzira koje rešenje ili tehnologiju konačno izaberete, bez pravog ljudskog odgovora, šanse za uspeh biće male.