Portovani ili cureći koaksijalni ukopani senzori

Uobičajena instalacija koaksijalnog sistema koji “curi“ sa formiranim dijagramom prekrivanja – zonom detekcije

Kategorija:

Opis

Perimetarski sistem sa aktivnim, priključenim koaksijalnim senzorima koji “cure“, u osnovi čini par ukopanih, posebnih koaksijalnih kablova, koji su tako izrađeni da na spoljašnjem omotaču imaju male rupe ili otvore, razmaknute na bliskom rastojanju. Jedan od tih koaksijalnih kablova je generatorski coax, jer se kroz njegove otvore dozvoljava odavanje stvorene elektromagnetne energije (takozvano “curenje“ EME) i njeno isijavanje na kratkom rastojanju oko kabla, dok drugi kabl služi kao prijemnik te EME (senzorski coax). Emisijom EME u prostor oko sistema koaksijalnih kablova, formira se senzorsko elektromagnetno polje, koje narušava svaki prolazak provalnika kroz njega.

Princip rada

Znači, perimetarski sistem zasnovan na ovoj tehnologiji, zahteva postojanje dva uključena, ukopana koaksijalna kabla – jedan koji emituje EME, i drugi koji prima EME, mada postoji i podvrsta ovakvih sistema kod koje se oba senzora ugrađuju u jedan isti kabl. Međutim, sistem sa dva ukopana koaksijalna kabla je u prednosti, pošto ima veće polje detekcije, dok se prednost sistema sa jednim kablom sastoji u tome, što zahteva samo jedan kanal za ukopavanje. Koaksijalni kablovi, kao senzorski par, se pri istalaciji obično polažu na međusobnom razmaku od 1 do 2 metra, pri čemu njihova zona detekcije u horizontalnoj ravni (levo i desno od kablova) tada iznosi u širinu i po 2 metra, a u vertikalnoj ravni i do 1 metar iznad zemlje. Procesor sistema, na koji se priključuju oba koaksijalna kabla, šalje ili impulsni ili neprekidni signal RF energije (Radio Frequency) kroz jedan od kablova, stvarajući elektromagnetno polje koje „curi“ u okolni prostor, a isti taj signal prima drugim kablom – kao prijemnikom vršeći njegovu analizu. Brzina kojom se navedeni signal kreće je konstantna, što stvara standardni šablon amplituda koje prima i analizira procesor signala. Taj model redovnih amplituda smešten je u bazi podataka o amplitudama i permanentno se ažurira, da bi obuhvatili postepene promene u tlu i od okoline.

Kad provalnik ili vozilo naruši formirano senzorsko elektromagnetno polje pokreće se pravi alarm. Procesor signala, na osnovu pomenute baze o amplitudama i inteligentne analize, u toku rada eliminiše mnoge neželjene alarme, nastale kao greške zbog malih životinja i drugog.

Primena

Kada god je potrebno organizovati skrivenu detekciju provale, ili na mestima gde nije prikladno realizovati sisteme zaštite sa senzorima na ogradi, treba graditi ovakav sistem perimetarske zaštite. Navedeni sistem sa dva koaksijalna senzorska kabla, koji se onda obično ukopavaju direktno u zemlju, na dubini od oko 25 cm, što je zavisno i od gustine tla, stvara EM polje čije su dimenzije: oko 1 metar iznad zemlje i oko 2-3 metra u širinu. Navedene dimenzije zone detektovanja variraće u zavisnosti od razmaka između koaksijalnih kablova i od osobina tla – tlo sa visokim stepenom sadržaja vlage, soli, ili metala smanjiće osetljivost, a time i veličinu zone detekcije. Sa ovakvimm senzorskim kablovima dužine štićenih zona mogu se protezati i do 200 metara.

Kablove ovog sistema nikada ne treba ukopavati ispod metalnih ograda, armiranog betona, ili drugih objekata. Ako vodovodne cevi, električni kablovi ili druge servisne instalacije moraju da se nalaze u polju detekcije, onda bi one morale da budu ukopane najmanje na 1 metar ispod uključenih koaksijalnih kablova. Ako se kablovi instaliraju paralelno sa metalnom ogradom ili u blizini metalnih bandera za svetlosnu rasvetu, onda oni obavezno i moraju biti smešteni na daljini od najmanje 4 metra od tih objekata, kako bi se neželjeni alarmi, izazvani pomeranjem tih objekata na vetru, sveli na minimum.

Bare sa dosta vode iznad kablova, takođe mogu izazivati neželjene alarme – naročito ako duva vetar i talasa vodu. Zbog toga, zemlja oko senzorskih kablova trebala bi biti pažljivo nivelisana da bi se izbeglo sakupljanje vode i da bi se omogućilo da se voda normalno cedi. Kanali za senzorske kablove moraju biti tako kopani, da zadržavaju veoma konzistentan razmak i dubinu.

Prednosti

To bi pre svega bila sakrivena zapreminska zaštita, i visok nivo POD. Nije potrebno angažovati se mnogo oko održavanja, a ako je sistem pravilno instaliran, postiže se relativno nizak nivo neželjenih alarma. Nije posebno osetljiv na vibracije u tlu. Pri svemu ovome, kablovi ovog sistema mogu se instalirati ne samo u zemlji, pesku ili glini, već i u običnom (nearmiranom) betonu ili u asfaltu.

Slabosti

Ovakav sistem osetljiv je na obližnje bare ili bazene sa vodom, metalne objekte i elektromagnetne smetnje, pa mora biti instaliran najmanje 5 metara od saobraćajnica, i 3 metra od ograde ili trotoara. Takođe, kontroleri iz sistema, koji se instaliraju na polju detekcije, zahtevaju dovođenje napajanja i komunikacione veze.

Ova tehnologija ima malu visinu dijagrama detekcije što je čini potencijalno lakom za premošćavanje ili preskakanje, a radi izbegavanja detekcije provale. Zahteva opsežno i precizno kopanje kanala i pripremu kompletne trase radi pravilnog rešenja za drenažu.

Potencijalni uzroci neželjenih alarma

To mogu biti velike životinje, metalne ograde, natpisi, ili drugi pokretni objekti u polju detekcije, ali i podzemni tokovi, vode, obližnja vozila i bare ili bazeni sa vodom. Kao aktivni uređaj namenskog RF zračenja, priključeni senzorski koaksijalni kablovi biće osetljivi na druge RFI i EMI koje emituju izvori kao što su: različita električna oprema, generatori jakih struja ili električne podstanice. Zato ovaj perimetarski sistem ne bi trebalo koristiti u blizini ovakvih izvora industrijskih i drugih smetnji.

Uobičajeni načini za prevazilaženje zaštite

Kao i do sada, sistem se može zaobići kopanjem tunela na većoj dubini (ispod 1 metra), premošćavanjem ili pažljivim preskakanjem preko zone detekcije čija je visina svega 1 metar. Namenskim drvenim štulama na kojima može nesmetano da se hoda, takođe je moguće izbeći zonu detekciju ovog sistema.